Ӕ

434 / 16 - Δυο ιστορίες σε μια. Η ιστορία ενός ποιητή που αναβιώνει μέσα από την αναζήτηση ενός νεαρού των χειρογράφων του .
Παράλληλα περιγράφονται δυο μεγάλοι έρωτες που δεν ολοκληρώθηκαν παρόλη την αγάπη και το πάθος που τις πλημμύριζαν .
Ευχή όλων τα χειρόγραφα να μη χάθηκαν στο Τιτανικό και να είναι αληθινή η ύπαρξη τους . ( )

„A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?“ Edgar Alan Po

Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivaca reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.

Samarkand, to je Orijent XIX veka i pocetka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.

Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronadenog šest vekova kasnije.

Još jednom, vodeci nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedackim darom.

Amin Maluf je danas jedan od najznacajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi videni ocima Arapa, vec je postala klasicno delo.
Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, roden 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišcanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeci da ucestvuje u libanskom gradanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišuci na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralackoj izolaciji u svojoj kuci na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u ocima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a narocito slavni esej Ubilacki identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najvece francusko književno priznanje, a bestseler Levantski derdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremecenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava coveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najvece priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, medu „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrac i tumac svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanistickih principa da izgradi mostove izmedu razlicitih civilizacija i kultura.

Letto nel 2023 - Piacevole romanzo ambientato principalmente nel Korasan Selgiuchide poco dopo l'anno mille, Omar Khayyyam, scienziato, matematico, astronomo, scrive per diletto scrive delle quartine in versi, Il testo sarà conservato ad Alamut per poi sparire, sino al ritrovamento in Europa a metà 800 e alla notorietà internazionale dello scrittore, il racconto, immerge nelle atmosfere del califfato prima, e della Persia ottocentesca poi. ( )

Moins bon que Léon l'Africain mais plaisir de lecture / Déception p/r à mes attentes concernant Khayyam et ses quatrains... ( )