Svetislav Basara

Knjiga vrhunskih kratkih eseja, osvrta i autorskih tekstova, od kojih su neki izazvali ozbiljne polemike u javnom mnjenju.

Da bi ugodile narodnim željama i snovima, srpske politicke elite su tradicionalno bile prinudene (mada im to nije teško padalo) da potiskuju elitizam, visoku kulturu, kako humanisticku tako i tehnicku, i da društvenu energiju preusmere na oslobodilacke ratove, distribuciju brašna i zejtina i uprilicavanje puckih zabava i „narodnih odušaka“. Bojni poklic srpskih pseudoelita – narod je uvek u pravu – i strah od realnosti i suocavanja sa izazovima vremena još uvek proizvodi nakazni konzervativizam, u stvari zatucanost; vrhunski cilj je još uvek puko biološko preživljavanje.

Zbirka Pušaci crvenog bana sastavljena je od izabranih tekstova objavljivanih od 2012. do 2017. godine i predstavlja literarno svedocanstvo o mentalitetu i identitetu srpskog naroda, naravima i delanjima srpskih voda i njihovih podanika. Tematski složeni i pažljivo odabrani, ovi mikroeseji pravi su biseri autorove žurnalisticke proze zbog tipicnih „basarijanskih“ paradoksa, aporija i igara recima. Provokativnim stilom, urnebesnim humorom i satirom, proslavljeni srpski pisac Svetislav Basara u stampedu reci bespoštedno domanovicevski kritikuje javne delatnike, politicare, slavne licnosti i one koji vole da se tako predstavljaju.

Pred vama je knjiga vrhunskih kratkih eseja, osvrta i autorskih tekstova, od kojih su neki izazvali ozbiljne polemike u javnom mnjenju, pa cak i sudske tužbe protiv nagradivanog književnika.… (meer)

Gotski roman

Linija, koja bilo kog datog Srbina razdvaja od ralja velikosrpskog šovinizma i hegemonizma tanka je kao vlas; dovoljan je trenutak nepažnje da bilo koji dati Srbin sopstvenu bedu, zasluženu poraženost, ojadenost i osujecenost lažno predstavi kao žalosnu sudbinu Srbije, koja s takvim ništavnim, placevnim, jadnim, bednim, mikroskopski malim ljudima, zapravo mikroorganizmima koji se lažno predstavljaju kao ljudi, nije ni zaslužila bolju sudbinu.

Kaloperovic, glavni junak novog Basarinog romana, polazeci iz Beograda u Zagreb na promociju svoje knjige, svraca kod prijatelja, ali susret dva stara znanca pretvara se u ovoj paraboli balkanskog mentaliteta u neobuzdan i bespoštedan dijalog, uz temeljno seciranje svih lokalnih nacionalnih svetinja i mitova pod aurom borbene gluposti, primitivizma i iskvarenosti. Kako na sopstvenom, tako i na primeru Ive Andrica koga Balkanci i svojataju i odbacuju kad im se prohte, dva prijatelja ce svojim komentarima citaoce opet nasmejati do suza i istovremeno im priuštiti grotesknu viziju ovdašnjih naravi.

Istim stilskim sredstvima i književnim postupkom Basara proširuje ciklus romana, jedinstven u savremenoj srpskoj književnosti, kojim se duhovito i britko obracunava kako sa srpskom mitomanijom, na fenomenološkom planu, tako i sa okovima postmodernih književnih trendova, na unutrašnjem, stvaralackom planu. Dok je Mein Kampf persiflaža povampirenja totalitarne svesti, Dugovecnost rugalica profesionalnom rodoljublju, Gnusoba književni osvrt na psihopatologiju politicke „elite“, a Andeo atentata obesmišljavanje rasprave o uzrocima Sarajevskog atentata, dotle je Andriceva lestvica užasa katalog sveopšte jugofobije ali i srpskog šovinizma zaklonjenog iza paravana jugonostalgije.

Nova knjiga Basarinog neiscrpnog humora i urnebesnih hiperbola.… (meer)

Ono što pleni u prepisci Jergovica i Basare jeste, pre svega, visoka kultura njihovog dijaloga i kriticnost prema pojavama u svojoj sredini.

Širok je raspon tema koje su u svojoj prepisci dotakli ovi „državni neprijatelji“ u svojim nacionalnim književnostima: fundamentalizam, feminizam, nacionalizam, služenje vojske u bivšoj zajednickoj domovini, odnosi Srba i Hrvata, portreti Tudmana i Miloševica, domaca i svetska književnost i njihove teme, nekadašnji obicaji u zajednickoj zemlji i današnji u posebnim zemljama...

Kao posvedoceni kriticari društva, naravi i glavnih književnih tokova u svojim sredinama, Jergovic i Basara u svojoj duhovitoj i pronicljivoj igri dopisivanja razotkrivaju sve slicnosti u negativnim karakterološkim crtama svojih nacija, potvrdujuci time još jednom tacnost Frojdove misli da se, preneto na slucaj Srba i Hrvata, njihova uzajamna netrpeljivost javljala najcešce usled „patologije malih razlika“.… (meer)

Kod nas se uvek piše i radi o uzvišenim temama koje simbolizuju eros i tanatos a, u stvari, sve te “velike price” su o nabavci girosa. Objašnjavajuci naslov, a i dramaturgiju knjige koja predstavlja izbor iz politickih i kulturoloških kolumni objavljenih u dnevnim i nedeljnim novinama, Basara je dodao da on uvek piše o uskom krugu tema, “velikim istorijskim temama” zbog kojih nema niceg drugog.
Materijalna dimenzija je najbitnija, a u njoj se demistifikuje prava priroda ovdašnje politike i javnosti.… (meer)