Pozitivno - jako mali broj strana.
Negativno - sve ostalo.

Ok, želiš da pobegneš iz zatvora, priđeš zatvorskom stražaru naprskaš ga amonijakom, uskočiš u kola i to je to. Hmmmm ok.
Čuješ pucanj, uletiš u sobu, tamo zatekneš devojku sa pištoljem u rukama, telo muškarca opruženo preko stola, priđeš joj i kažeš "ma opušteno, idi ti kući i popij čaj, ja sam ga ubio."
WTF?
Dobro, ovo zadnje sam malčice karikirao ali u suštini to je to. Totalna neprofesionalnost policije i detektiva, recimo po Edgar Wallace-u, dokazni materijal u vidu pištolja se sakriva tako što se frljne u prvu rupu na podu u istoj sobi u kojoj je ubistvo izvršeno (i naravno niko ga ne nađe).
Ovo su samo neke u nizu budalaština koje "krase" ovaj roman.
Naravno, karakterizacija likova je jednaka nuli, samo imena na papiru, zaplet besmislen, rasplet besmislen...sve u svemu što se starinskih krimića tiče, Agata Kristi je bez premca. ( )